Овде може да ги прочитате позитивните искуства на мајките (и татковците) во врска со доењето. Веруваме дека со споделување на впечатоците ќе се подигне свеста за доењето кај сите нас и со тоа секое новороденче ќе го добие она што му е најпотребно веднаш по раѓањето - МАЈЧИНОТО МЛЕКО.

 

#1

Сметам дека доењето е најубав и највреден подарок што една мајка може да му го подари на своето бебе. но тоа е воедно и најголема жртва и многу тежок период за една мајка. Кога се роди мојата ќеркичка не знаеше убаво да повлече, а ни јас не знаев убаво да ја наместам на дојката и обидите за доење беа вистински кошмар, а јас плачев без престан. Бидејки бебето намали со тежината, педијатарот советуваше дохрана со адаптирано млеко. Но јас не послушав, ги избришав солзите, бев упорна и трпелива и полека ја совладав таа нова вештина. Денес мојата ќеркичка Магдалена има седум месеци, долга е 75 cm и тешка девет килограми, и тоа само благодарение на ексклузивното доење. За овие седум месеци мојата ќерка ниту еднаш не се разболе и сите вакцини ги поднесе без отоци, темперарура, повраќање и пролив. Пред две недели и излегоа и првите две долни запчиња, исто така без темперарура или други било какви проблеми. Јас инаку во бременоста се поправив 26 кг и само благодарение на доењето успеав да си ја повратам својата тежина од пред бременоста. Одвишно е да кажам дека ќе продолжам со доењето што е можно подолго и дека им советувам на сите мајки и бремени жени да го одберат тој пат, патот на здравјето и за нив и за нивното бебе.

Милена, мајка на седуммесечната Магдалена

 

#2

Pocituvani, Bi sakala da vi cestitam i da vi izrazam golema blagodarnost sto vlozuvate napor vo poddrska na doenjeto. Od licno iskustvo smetam deka doenjeto e najdobriot i najbezbedniot nacin za ishrana na bebeto, a voedno i najlesniot nacin bebeto sekogas da ima na vreme, idealna hrana :) Mojata kjerka ima 13,5 meseci i seuste cica, na moe ogromno zadovolstvo. I pokraj toa sto mi velea deka treba da ja odbijam bidejki nema da mi jade druga hrana, nie seuste prodolzivme, a so normalnata, cvrsta hrana nemame ama apsolutno nikakov problem. Istotaka, za srekja, dosega Jana nikogas ne bila bolna, nitu nastinata, sto go smetam istotaka kako pridobivka od doenjeto i jaknenje na imunitetot na deteto. Im preporacuvam na site majki da bidat uporni na pocetokot na doenjeto, da gi dojat svoite deca podolgo i pocesto, obezbeduvajki pritoa nezamenliva hrana i emotivna vrska so svoeto dete. Uste ednas vi cestitam i vi stojam na raspolaganje za site informacii od licno iskustvo koi bi mozela da gi spodelam so vas. Blagodaram!

Jасна, мајка на 14 месечната Јана 

 

#3

Pocituvani, Vasata fb strana redovno ja sledam i stotuku vidov deka raspolagate so centar za vezbi i sovetuvanje okolu doenjeto. Idejata vi e odlicna. Imam kerkicka koja ima samo 26 dena i doenjeto na pocetok ni bese ogromen problem. bidejki se porodiv so carski melko dobiv podocna. mojata Iva na pocetok bese so Hipp no samo dva dena.  Se rodi 2800gr a prvite denovi izgubi nekolku grama pa bese malecka i cicanjeto i odese mnogu tesko, a zestinite ni pravea dopolnitelen problem. Mnogu ni pomagase patronaznata sestra i siga Iva cica ama so silikonska grepka bidejki od mene direktno uste i e tesko. Jas sum od Veles i navisitina mi e zal sto nemozam da bidam del od vezbite i sovetuvanjata a edno od najcestite prasanja posle sekoe doenje mi e dali moeto bebe e sito bidejki nekogas cica mnogu kratko.

Ана, мајка на едномесечната Ива

 

#4

Здраво Лулка, Јас имам синче старо 10 недели. Уште кога бев бремена бев решена дека моето дете ќе го дојам и нема да се откажувам. Секаде пишува за благодетите од доењето, меѓутоа ретко каде пишува дека доењето знае да биде многу болно. Така беше и кај мене на почетокот. Среќа побарав помош од Лулка и за некој ден ми организираа консултација со др.Тања која многу ми помогна во разбирање на проблемите низ кои поминував јас, а најверојатно и повеќето нови мамички. Еве некои мои искуства кои би ги издвоила како најважни за почетокот на доењето:

Мојот син почна да цица уште првиот ден, и тоа цицаше ептен јако. Градите ми се разранија и толку многу и болеа како некој да ми ја сече брадавицата со жилет. Ланолин кремата помага, меѓутоа времето поминато во доење највеќе помага, едноставно ке стегнеш заби и мисли на предностите од доењето. Кога некоја града беше многу болна при цицање, таа ја измолзував со пумпа (ја користев рачната пумпа на Lansiloh и ептен бев и сеуште сум задоволна) и после му го давав млекото со цуцла. Кога од колострум ке почне да се создава зрело млеко, бебето е ненајадено и сака нонстоп да цица, вознемирено е и плаче. Тоа е некаде 2ра недела и треба да се помине таа недела смирено, кога сака да цица, давајте му, најверојатно ќе биде скоро 24 часа на цицка. Ама тоа ќе помине и кога ќе се стабилизира создавањето на млекото, бебушот ќе почне да цица на 3 часа. Околу 4тата недела едно попладне син ми почна да плаче. Пелената сменета, цицал пред 1 саат, а пак сака да цица. И така едно 4 сати плачеше, па цицаше и пак плачеше, меѓутоа немаше доволно млеко. На крај му дадов адаптирано млеко и Мартин се смири, си заспа, а јас се депримирав. Си мислев, ете сега немам млеко, ќе се префрли целосно на адаптирано млеко, толку време се мачам со градиве и сега кога поминуваат малце од малце, јас немам доволно млеко за син ми. Еден куп мисли ми поминаа низ главата, меѓутоа не се откажав. После адаптираното млеко син ми спиеше 4 саати, доволно време за да имам млеко за наредното доење. И така наредните 3 дена во тој период околу 19 часот, Мартин прво цицаше, а после пиеше малку адаптирано млеко. Меѓутоа почнав да измолзувам мое млеко кое почнав да му го давам место адаптираното млеко во подладневните часови. Од тогаш Мартин се храни исклучиво со мое млеко. Се надевам дека ќе продолжам екслузивно да го дојам Мартин до 6 месеци, но сватив дека може да се случи некогаш да немам млеко. За тој случај спремна сум со мое измолзено млеко ставено во замрзнувач, и ако и тоа не стигне, тука е адаптираното млеко кое нема да ме направи полоша мајка ако му го давам.
 
Mајка која сака да остане анонимна
 
 
#5
 
Како мајка на 4 годишно девојче многу се изненадив кога дознав дека сум бремена со близнаци. Емоциите беа разноврсни, чуствата измешани. Преовладуваше стравот од премногу обврски и од новата димензија на мајчинство на 3 деца. Еден од нај големите стравови ми беше стравот од доењето на близнаци, поради тоа што поради здравствени причини не ја доев воопшто постарата ќерка. Уште пред да ги родам близнаците почнав да се припремам себе си, а и другите околу мене, дека постои можност да не дојам долго. Стравот од обврската, стравот од неуспехот ме тераа да си поставувам лимити и очекувања. Првиот контакт со доењето го имавме во болница и не беше воопшто страшноJ Меѓутоа стравот дека нема да имам доволно млеко за двете бебиња беше присутен. Од таа причина набавив пумпа за измолзување. Пумпата ми помогна многу. Со нејзина помош испумпував млеко кое потоа го ставав во фрижидер и со тоа многу ми беше полесно.  Во текот на ноќта станував само еднаш да ги надојам бебињата, а вториот пат сопругот ги ранеше со измолзеното млеко. Потоа научив дека може да испумпам млеко и да го ставам во замрзнувач, па така обезбедив резерва за деновите кога немав доволно млеко и за ситациите кога не сум дома. На тој начин моите деца пиеја мајчино млеко до 13 месеци и јас бев целосно растеретена од стресот затоа што секогаш имав резерва млеко во фрижидер.  Периодот на доење го памтам како најубавиот период од мојот живот и препорачувам на секоја неискусна мајка да ги проба сите начини и да успее во доењето.
 
Mајка која сака да остане анонимна